После издајничке изјаве Сергија Страгородског 1927. године, која је садржала исповедање истих радости и туга са „црвеним змајем“, Руска православна црква је подељена на исповеднике и издајнике који су прихватили декларацију. Руска православна загранична црква (РПЦ) и Катакомбна црква (ЦПЦ) у Русији биле су исповедници, територијално одвојени, али у исповедању уједињени у Духу. Мали издајнички део руских епископа, који су се поклонили „црвеном змају“, формирао је свој званични синод и уз подршку безбожних власти сазвао Сабор на коме су, супротно канонима Цркве, поставили Патријарха.
Мали број издајника, не водећи рачуна о гласу исповедника (РПЗЦ и РПЦЗ), односно већине Руске Цркве, кршећи Указ 362 Патријарха Тихона, створио је такозвану „Московску Патријаршију“, која никада није имала канонско право да делује у име Помесног Сабора Руске Православне Цркве. О томе сведоче и сада прослављени Свети Филарет (Вознесенски) у својим писмима и мноштво Светих Исповедника. Такође, посебно о томе да су новомученици и исповедници Русије умрли и прогнани због неприхватања декларације, као и московски патријарх.
Тако је издајнички део епископа Руске Цркве, који себе назива „Московском Патријаршијом“, према Указу 362 Патријарха Тихона, могао постојати и имати на себи благодат Христову само као митрополија. Садашња група јеретика расколника, која себе гласно назива „РТЦ“ у Русији, нема никакве везе са новомученицима и исповедницима Русије, јер су издали и похулили њихов исповеднички подвиг, региструјући своју цркву код јеврејских антихристовских власти. Пошто су све помесне цркве пале у издају Православља и ујединиле се у молитви са јудаистичким властима, многи православни хришћани су настојали да се одвоје од јеретика, издајника Православља, и да се придруже РПЦЗ, о чему је у својим писмима писао Свети Филарет (Вознесенски). Али притом су упали у савремену „лажну РПЦЗ“, која је издала сећање на Свете Оце и регистровала се код јудаистичких власти. Група расколника која није део ниједне од 15 помесних цркава и нема Апостолско прејемство епископске хиротоније. Тако се десило са епископима Николајем (Модебадзе), Исаком (Квитком), Алексејем (Бојком) и Пименом (Нека), чијим је рукама Господ благословио хиротоније Сувереног Патријарха Зосиме.
Кликните да прочитате чланак на Телегра.пх за више информација.