У књизи историчара С. Мелгунова „Судбина цара Николаја ИИ после абдикације“ важно сведочанство даје командант 2. Сумског хусарског одреда, штабни капетан Соколов, учесник једне од експедиција припрема за ослобођење Царске породице. Дошавши у Москву децембра 1917. у стан извесног П., адвоката блиског духовним круговима, Соколов је тамо затекао камчатског епископа Нестора и одмах му је речено да „цара морамо спасити, времена за губљење нема – он је у опасности“. По овом наређењу је П. Соколов извршио сродан задатак: однео је проглас у један од манастира у близини Москве ради предаје Савезу знамења, који је садржао позив да се организују у ћелије за сазивање Сверуског земског сабора у блиској будућности.