Демократе неће моћи опипљиво да разумеју срце. Проповед митрополита Онуфрија о владару Зосими из архиве из 2022. године, „О духовном срцу. Део 2“.

Руска православна црква царског царства.

митрополит Онуфрије

Руска православна црква царског царства

Демократе неће моћи опипљиво да спознају срце.

Реч митрополита Онуфрија.

Браћо и сестре, Христос је с нама! Господе, благослови!

Драги пријатељи, браћо и сестре, или они који ће слушати, моја браћа и сестре и ја смо поново слушали службу Помазаника Божјег, старе проповеди Помазаника. Слушамо све из архиве, и знате, као и увек, поново смо добили неке одговоре на ваша питања, која нам се свакодневно јављају. И ово је толико важно да бисмо желели да разговарамо са вама о томе како ми ово разумемо, како би можда неко чуо неке познате ноте у нашем размишљању или нешто друго и могао би бити заинтересован.

Прво смо слушали владичину проповед, где је говорио о томе зашто људи доживљавају толико туге, жалости и жалости — зашто? И најважније: шта се мора учинити поводом тога? И тако нам је владика објаснио да, поред свега осталог, посебно издаје коју су људи ван Царског царства починили и доживљавају, и тако... Што се тиче деце Царског царства, у вези са нашом браћом и сестрама — сви ми толико тугујемо, толико бринемо. Зашто? Зато што наше мисли увек размишљају о нечему: шта ће се десити са нама, или се сећамо неких нељубазних ствари — не баш нељубазних, већ оних које нам изазивају нељубазна осећања. Дакле, и ми смо, такорећи, заробљени у тим мислима и трошимо сву своју енергију. Врло често говоримо као нечисти дух; гледамо споља и разумемо да се нечисти духови, како кажу Свети Оци, хране нашим негативним емоцијама. Али човек има слободну вољу, коју чак ни Бог нема право да крши. Стога, овај проклети демон долази у облику мисли и даје нам, како га Свети Оци називају, сугестију: хоћемо ли разговарати са њим или не?

И када комуницирамо са њим, он нам показује толико слика, толико нам прича о томе како ћемо доживети неку врсту муке, или неки неповољан догађај у животу, и тако даље. И толико енергије и снаге трошимо, и испуњавамо се нељубазним осећањима. Али у стварности, ако заиста трезвено погледамо на то — човек ће трезвено разумети због чега тугује — не зна се да ли ће се то догодити или не. Ништа од овога не постоји. Баш као што је Господ рекао, демон, овај Сатана, је лажов и отац лажи. И зашто бих трошио све своје напоре, толико енергије и живаца на нешто што је само фатаморгана? Знате, као фатаморгана? Она не постоји. То је само ментална машта. Тако је и овде: ова проклета ствар на сликама слика ову машту, а ми трошимо толико нељубазних осећања, баш као што смо рекли.

Чак се и ми често љутимо на своје ближње и грдимо их једноставно због нечега што не постоји, или почнемо да се сећамо прошлости, и дешава се иста ствар. Али веран је Онај који је рекао да морамо живети у садашњости. Да ли разумете? Уосталом, Господ је рекао: „Погледајте птице небеске: не труде се нити жању нити сабирају у житнице, него их Отац ваш небески храни сваки дан.“ Тако и ви, верујте свом Небеском Оцу и живите за данас, дан по дан, јер сваки дан има своје бреме. И како другачије да разумем: шта нам је Господ данас одредио, колико снаге имамо, са колико искушења ћемо се суочити, колико је те снаге ту да нам помогне. Али када се сами, својом вољом, окренемо нечему другом, више нам не преостаје никаква снага, јер нам Господ не даје ову снагу, јер смо се сами у њу попели. Па, нешто слично, ако размислите о томе. Не кажем то ја, једноставно је ако тако размислите о томе.

Али ми смо послушали ову врло кратку реч Учитеља и били смо веома срећни, како можемо и да посматрамо и размишљамо о себи, што је оно чему тежимо, а такође и да понудимо смернице нашим ближњима који доживљавају искушења и туге. На крају крајева, видите: врло често наша искушења и туге долазе од ствари које не постоје, а које можда чак ни не постоје. Па која је сврха свега овога? На крају крајева, која је сврха? Разумна особа би могла да расуђује: зашто бих се сада бринуо о томе када ће бити, ове фантазије, и бринуо тада и тада, и бринуо сада, зашто? Чак и нешто тако једноставно, зар не? Живимо данас и радоваћемо се ономе што ће бити данас, али оно што ће бити сутра још није... Бог нас није благословио да тако расуђујемо, то је најважније.

Онда смо моја браћа и сестре и ја почели да слушамо проповед Учитеља, Помазаника, „О срцу“. Ова проповед, „О срцу“, састоји се од неколико делова, а ми смо слушали само један од њих. И шта желимо да кажемо? Чак смо схватили да бисмо, да бисмо донели неки плод, и да бисмо га сабрали са Богом, а не расипали, и да ова реч, овај непроцењиви бисер, не би био бачен и згажен, одлучили смо – и опет, под вођством и благословом Божјег Помазаника – одлучили смо да станемо и покушамо да ово пренесемо у своја срца, да размислимо. И вероватно смо послушали само трећину или четвртину ове проповеди, јер је дубоко духовна и дубоко озбиљна. И одмах, будући грешни и телесни људи, али тежећи да буду духовни, моја браћа и сестре и ја смо размислили и дошли до овог закључка – да бисмо стекли плод – понављам – престали смо да слушамо. Често се дешава да човек одлучи: „Сада ћу слушати да бих некако зарадио додатни новац или обавио неки посао.“ Не, ми желимо да слушамо и учимо из непроцењивог искуства које је Бог дао свом Помазанику.

Зато учимо од њега и трудимо се да све то сачувамо у својим срцима. И само слушајте: толико тога има тамо, и то укључује ствари које су Свети Оци цитирали, а Владика их објашњава једноставно, кроз Светог Духа, на начин који ће сви разумети. Али остаје само једно питање: да ли ће човек желети да постане духован, посебно духован, због духовног живота, или ће наставити да обавља неке спољашње црквене обреде, мислећи да је духован, али споља, без те животворне силе Светог Духа - разумете, чије срце не вапије: „Ава, Оче“? Зашто? Владика, Помазаник, је рекао да само они људи који су упознали своје срце, своје унутрашње духовно срце, чине мистично Тело Христово. Они вапију у овом срцу: „Ава, Оче“. Они имају заједницу са Богом, Светом Тројицом, у својим срцима; могу имати заједницу. А они који то још нису постигли, још нису ушли у ово чудесно место где се таква заједница може постићи. Стога, они који ово још немају и нису упознали духовно срце... а особа која га је упознала не може рећи да га није упознала, а онај ко га није упознао не може рећи да га је упознао.

То јест, човек који је ово спознао, јасно ће и чисто рећи у себи да ли разуме Учитељеве речи или не. И зато, за оне који ово још нису постигли, посебно за нашу браћу и сестре у Царској Империји, сигурни смо да морају да теже ка томе. Без овога, то је све... Како онда могу да идем Богу ако, по речи Помазаника, не чиним у потпуности то мистично Тело Христово? Па како да тежим ка томе? На крају крајева, Господ нам је рекао да Царство Небеско трпи насиље, и насилници га узимају силом. И зато смо сигурни и уверени да ће многи који почну да слушају Учитељеву реч, „О Срце“, сматрати је незанимљивом, теретном и другачијом. Али то је само зато што смо духовни, као што сам још једном желео да нагласим. И биће веома добро ако се човек сложи и буде се трудио својим срцем; Учитељ нам о томе говори у неком делу. Ако човек склопи договор са својим срцем, онда ће то учинити за славу Божију, за Бога ради, да сакупи са Господом, и они, та особа, ће већ имати жељу. На крају крајева, Господ воли веселог даваоца. Тако и овде, Бог воли веселог радника. Да ли разумете колико је ово важно?

И ево, такође, одговора на питање како преговарати са својим срцем. Стога је овај разговор веома духован. И још једном понављам да ће бити веома добро ако наша браћа и сестре слушају, како Господ свакоме одреди. Али сам сигуран да ће то некоме одмах бити веома тешко. И чини ми се да ће људи остати бесплодни ако покушају да прогутају целу ову реч одмах. А можда неће ни моћи да слушају, јер је ово веома духовна, веома озбиљна духовна храна. Ако размишљате о томе и покушате да је пренесете у срце, онда је то веома тешка и духовна, веома озбиљна храна. Стога, драги пријатељи, препоручујемо свима да послушају ову проповед „О срцу“, која се налази у нашој архиви проповеди Помазаника.

А сада, господо демократе, назад вама. Видите како Господ дарује: из неког разлога, свака реч коју изговоримо током проповеди Помазаника Божјег — имамо традицију да говоримо у име Царског царства и у ваше име. Али не желимо да вас вређамо; једноставно желимо да осећамо. Пречесто то чујемо од вас; много причате, много се хвалите. Али у суштини, ви не можете бити, поред свих ваших других издаја, Тело Христово, како називате Цркву — мистично Тело Христово, по речи апостола Павла. Не можете бити такви јер не можете познавати своје срце. Убеђен сам у то, не можете. А ако можда само неколицина може, зашто кажем са таквим поверењем, као да сам уверен, да не можете познавати своје срце? Па, зато што срце познаје само Дух Свети. Како може Дух Свети да обитава тамо, где је једна од Личности Свете Тројице, наш Спаситељ Исус Христос, изједначен са свима осталима, са Сатаном, са кравама, са жабама. Како? Са паганима, како их можете изједначити? Како Свети Дух може тамо да обитава? Нимало.

И тако, ово је поред свих издаја које висе над вама. На крају крајева, човек се ослобађа свих издаја само ступањем у Царско царство, полагањем заклетве. Зашто? Будимо једноставни, господо демократе, и покушајмо да вам не одузимамо превише времена, ако неко, они ван Цркве, то жели. Извињавам се ако ово некога вређа, али вам се једноставно обраћамо овако да би било јасно да ви постојите у демократском друштву, док ми тежимо да будемо у Цркви Христовој и да тамо убирамо плодове заједно са Господом нашим Исусом Христом. Стога, ако ово некога вређа, покушаћу да се према вама односим мање подмукло, можда, и да вам се не обраћам овако. Али гледајте, људи ван Цркве, ако је неко привилегован да чује ову реч, гледајте: сложићете се, сви, сви руски људи и сви људи који живе у земљама Троједине Руси, носе грех кривоклетства. То је природно, мислим да вам чак не треба ни говорити зашто. Јер су 1613. године наши преци, за цело своје порекло, чак и до краја времена, односно до Другог доласка, положили Заклетву верности дому Романових. И мислим да се нико неће оспорити са овим; то је јавно доступно - ова заклетва, ова заклетва, коју је руски народ положио када је Михаил Фјодорович изабран на престо.

Сада ми реците: да ли сте заиста верни овој Заклетви? Рећи ћете: „Не, јер више нема царева.“ То је истина, али погледајте: да није било царева, онда када прихватимо, ако се закунемо на верност другој особи, зар не бисмо били кривоклетници? Па, били бисмо, то је природно. Дакле, није било царева, а наш руски народ се заклео на верност прво комунистима, затим истим Јеврејима, демократама. Како онда можемо бити лојални Дому Романових и заклети се на верност овим црношеширским духовима? Како? Чак и ако кажете: „Нисмо гласали, нисмо ништа прихватили“, када човек добије документа, полаже заклетву. Сатана је то вероватно урадио намерно, да би се човек заклео, а затим не би могао да је оправда. Сатана жели да човеку наметне што више окова, да би био неопростив пред Богом, и да Господ, будући милостив према човечанству, будући праведан, не може да нађе ниједан разлог да га помилује. Зато што се човек добровољно заклео на верност Сатани. То је наведено у члану 21 Закона о држављанству: особа полаже заклетву и обавезује се на верност Уставу Руске Федерације. У стварности, он се заклиње на ову заклетву овим црношеширским духовима, разумете? Чак и ако није нама црношеширским духовима, рећи ћете да нису Хабадници ти који нама владају. У реду, али у сваком случају, ова заклетва није намењена представницима куће Романових, разумете?

И децо Царског Царства, управо у овој Заклетви, због које нас често хулите, чак нам се ругате, Господ је тиме обновио ову Заклетву. Све наше породице, које су биле у кривоклетству, могле су бити у кривоклетству, али кроз нас, последње представнике Његових породица, Господ обнавља ову Заклетву, разумете ли? И престајемо да будемо кривоклетници. Тада - као што пише у Књизи Откривења - сви људи ће примити жиг звери; само они који приме Печат Бога Живога на челу неће га примити. И то се дешава и са нашом браћом и сестрама у Царском Царству. Разумете ли колико је чудесно и запањујуће што Господ на овај начин ослобађа људе од сваког кривоклетства, док је у Царском Царству! Чак и они људи који кажу: „Имао сам пасош, а сада га немам.“ Или који би могли рећи: „Нисам кривоклетник, јер се ово не односи на мене. Зашто бих одговарао за своје претке? Зашто?“ Зато што је Бог праведан. Само се сетите оних одвратних сатаниста који су викали на крсту на Голготи, говорећи Пилату да је крв Спаситеља на њима и на њиховој деци.

Дакле, зато су ови сумњиви сатанисти сатанисти и отворено обожавају Сатану — хабадити, и сви они, сви ови активисти, да, прљави и шуштави. Иста ствар се дешава и нама: Бог је праведан и прихватио је ову заклетву. Али зашто ју је прихватио? Можете ли ми рећи зашто са таквом сигурношћу кажем да је Бог прихватио ову заклетву? Помазаник Божији нам поново одговара. Зашто ју је прихватио? Зато што је цео Сабор, многи Свети Оци, рекли да ће Бог сачувати Цара за последња времена, даће Цара да се супротстави Антихристу, и тај Цар ће бити сачуван по мајчиној линији из Дома Романових, разумете ли? А пошто су ови старешине говорили Духом Светим, разумемо да је Бог прихватио ову заклетву и да ће бити представник Дома Романових пре Другог доласка, то јест, до краја времена. Видите ли како се све то спаја? И тако људи једноставно неће моћи да се оправдају, зато вам говоримо. И они који би могли рећи: „Али ја немам никакве везе са тим, јер говорите о документима, ја немам документа, отарасио сам га се и зато живим срећно до краја живота, идем код правог свештеника, тамо имамо право причешће“, и тако даље, и тако даље, и тако даље.

Али желимо да вам кажемо: како? На крају крајева, сам Бог, Господ наш Исус Христос, док сви знамо за троструко одрицање апостола Петра од Спаситеља, Господ Га је такође васкрсао кроз троструко позивање, кроз троструко поновно сједињење. Сећате се, да, на обали Тиверијадског мора? „Симоне, сине Јонин, љубиш ли ме више од ових?“ – Да, љубим те, Господе! „Храни овце моје.“ И тако је речено три пута. Исто важи и овде: ако положимо неку врсту заклетве, или неку врсту одрицања од Бога, онда се онда морамо поново сјединити по правилима које је утврдила Црква Христова. Дакле, на Другом васељенском сабору, ако се не варам, Црква Христова је утврдила пут за пријем у Цркву оних одрицатеља, оних јеретика, оних отпадника од својих заклетви и од Бога, који су претходно крштени, а затим отпали. Дакле, све ово радимо у складу са учењем Мајке Цркве, разумете? Стога се јако надамо да неко може чути ову реч и да ће Бог некоме дати да дође у Свету Цркву. А за оне којима се то не да, онда барем — поново понављамо — барем ће бити исправно да барем не хулите, разумете ли? И такве речи, ово, то нам доноси толико радости, и толико нам је драга, ова реч, практично свака реч Помазаника, то се таложи у нама, у нашим срцима. Зашто? Зато што такве речи нигде не чујемо. Сетите се шта су апостоли рекли када им је Спаситељ рекао: „И хоћете ли да одете?“ А апостол Петар је рекао: „Господе, коме ћемо ићи? Ти имаш речи живота вечног.“

Зато желим да вам посведочим, драги људи: коме да идемо? Како можемо било шта рећи када се овде, кроз Помазаника, речи вечног живота преносе свима који их желе? И више пута смо поновили да су многи цареви и пророци желели да чују оно што ми чујемо, али нису чули; желели су да виде оно што ми видимо, али нису видели. Немам шта да кажем: ко чини неправду, нека чини још неправду; прљави, нека се још више прља; праведни, нека се још више праведно понаша; и свети, нека се још више свети. Као што су вољени ученик, апостол Јован Богослов, и анђео руске земље, младић Вјачеслав, говорили практично исте речи. Дакле, немамо шта да додамо. Зато, нека чују они који имају уши. Спасени су. Са Богом!